Šri Lanka, oktobar 2011 - RAJSKO OSTRVO JUŽNE AZIJE

   Kad god se probudim u svojoj sobi, prvo što ugledam je karta sveta koja je bezbroj puta prečešljana i obeležavana sa željama putovanja. Šri Lanka, kao odvojeni deo Azije uvek mi je zapadala za oko, tako da sam godinama nervirao svoju mamu čuvenom rečenicom              "I tamo ću otići"...
   Posle Indije, više se ne postavlja pitanje otkud ideja za Šri Lankom! U svakom slučaju odgovor je jednostavan "Azija mi je ušla u krv"...  I samo je pitanje vremena koja od zemalja će se naći na karti putovanja kao sledeća destinacija.

Dva dana nakon odbranjenog master rada na Fakuletu za primenjenu ekologiju "FUTURA" , krećem putem Šri Lanke.

 
  12. oktobar, glavna železnička stanica Beograd.
Startujem jutarnjim vozom u 7:50h, popularnim "ORIENT EKSPRESOM" preko Sofije do Istanbula.

   Beograd, Jagodina, Niš, Dimitrovgrad, Sofia, Plovdiv i nakon 24 sata truckanja, šetnje po vagonu i slušanja raznih životnih priča putnika voza br.463, stižem u kišni Istanbul.

Istanbul

The Grand Bazaar Kapalicarsi

   U kišnom Instabulu sam se zadržao dan i po, što je bilo dovoljno samo za potrčavanje kroz bazar Kapalıçarşı koji izlazi na 58 ulica samog grada, sa preko 4000 šopova i, u proseku, oko 350.000 posetilaca na dnevnom nivou. 

   

Aya Sofia

   Odlučio sam da ostatak vremena provedem  obilazeći Aja Sofiju, nekada najpoznatiju hrišćansku crkvu u Carigradu. Najveća hrišćanska građevina na svetu u to vreme, kasnije je pretvorena u džamiju, a danas u muzej.

   Na aerodromu "Sabiha Gökçen" u Istanbulu provodim 13 sati čekajući let za Kolombo (Šri Lanka) preko UAE, gde opet čamim 15 sati, upoznajući svaki pedalj aerodroma "Sharjah". Aerodrom Sabiha Gökçen u Istanbulu nosi ime po usvojenoj kćeri osnivača moderne Turske, Ataturka, kao i ženi koja je bila prvi ženski borbeni pilot u svetu. Nakon skoro 40 sati provedenih po aerodromima i u avionima konačno slećem na Šri Lanku, grad Kolombo, aerodrom "Bandaranaike", koji se koristi kako u civilne tako i u vojne svrhe...

Šri Lanka

   Rajsko ostrvo Južne Azije poznatije kao Cejlon. Broji oko 20 miliona stanovnika.Vremenska razlika je +4:30 časova. Zvanični jezik je Sinhala, ali engleski je glavni turistički jezik, tako da ne postoji jezička barijera. 80% stanovništva čine budisti što je i glavna religija na Lanci.

   Sleteo sam u Kolombo oko 4h ujutru. Kolombo je najveći grad na Lanci, ima od 700.000 stanovnika, ali ne i glavni grad.Sri Jayawardenapura Kotte je glavni grad, koji broji oko 115.000 stanovnika. Sledeće odredište je bio gradić Hikkaduwa na južnoj obali Lanke, oko 100km od Kolomba, što me stajalo oko 1€ i oko 4 sata vožnje gradskim autobusom. Možete birati gradski autobus za oko 1€ ili privatni (mini bus) sa klimom od 1,5€...

 

Hikkaduwa

   Hikkaduwa je malo mesto ali omiljena destinacija mnogih turista. Poznata je po plažama, koralima, ronjenju i noćnom provodu.
Hikkaduwa je bilo nešto nalik mestu sastanka pa i boravka "nas", putnika iz celog sveta, tako da sam većinu vremena proveo u istoimenom gradu, kod mojih prijatelja Anandi i Siniše, koji su već bili lokalizovani neko vreme u Hikkaduwa.

      

       

   Novembar, decembar, januar i februar su upisani kao meseci sezone na Lanci koji pružaju nezaboravna iskustva preko ronjenja, surfovanja po južnoj obali, jahanja slonova po kišnoj džungli, poseti budističkih hramova, poljima čajeva, vožnji tuk-tukova, džip safarija po nacionalnim parkovima pa sve do kupanja sa džinovskim kornjačama i još mnogo toga i sve to po veoma niskim cenama... 

Iznamljivanje apartmana za dve osobe, na samoj plaži, je oko 7€ na dnevnom nivou.

Apartmani na plaži

   Glavno turističko prevozno sredstvo na Lanci je skuter, koji se iznamljuje po ceni od oko 2.5-3.5€. Ukoliko nisi vešt vozač skutera, treba ga odmah zaboraviti i voziti se tuk-tukom. Prvo, voze levom strano, pa je sve kontra. Drugo, nikako manje bitno, je što voze kao na trkama i svi imaju pravo prvenstvo prolaza, ali prema veličini, počev od šlepera, kamiona, autobusa, kola pa tek onda na red dolazi skuter i veoma bitna stvar je da imate kacige.

Skuterima smo obilazili mnoga mesta, plaže, gradove, znamenitosti... Vozili smo dnevno i po 5,6 sati, sve dok nismo došli do kraja, tj. do najjužnije tačke Šri Lanke, Dondra Head.

Anandi

Dondra Head

   Hranili smo se, kako na mestima za lokalce, tako i na mestima za turiste, pa se dešavalo da smo na pojedinim mestima bili jedini belci. Čak smo u 90% slučajeva jeli na lokalnim mestima, poput zavučenih uličica, autobuskih stanica sela i gradića, između ostalog tako smo i doživljavali pravu Lanku.

Restoran na autobuskoj stanici u Galle, majstor nam pravi Kotu

   Uvek su nas dočekivali sa velikim osmesima i niskim cenama. Četiri porcije za ješne tipove, stajale su nas oko 3€.

Kotu i Hoppers su nazivi jela koje smo rado naručivali. Hoppers je nešto između tortilje i palačinke. Možete naručiti slatke sa kokosom, bananama, nutelom i jos mnogim dodacima ili slanu, sa jajima.

Kotu je mešavina povrća, ljutih začina i odabira ribe ili piletine, a kao preliv smo stavljali kiselu pavlaku, koju smo prethodno kupovali u marketu.

Safari u nacionalnom parku Yala

Ako ste na Lanci, nemojte nikako zaobići džip safari u nacionalnom parku Yala.

Nacionalni park Yala

   Džip safari na jugu Lanke, u nacionalnom parku Yala, je posebno iskustvo koje je bilo dodatno pojačano kišom, koja me je pratila tokom celog safarija. Ustajanje u 4:30h izjutra, safari startuje od 5h do 13h po ceni od  oko 35€. Postoji i celodnevna varijanta, koja traje 12 sati i 24 sata sa noćnim kampovanjem u samom nacionalnom parku, a cena zavisi od broja "safarista" i Vaše veština cenkanja.

U setu fotografija ćete videti nekolicinu vrsta životinja sa kojima sam se susreo tokom safarija.

Pojavljivanje slona je zahtevalo oko sat vremena čekanja

26.12.2004

   Razlog za to da datum 26.12.2004. uđe u crnu istoriju Lanke je cunami koji nosi naziv "2004. Indijski zemljotres i cunami". Strahovite posledice i žrtve su pretrpeli  Indonezija, Indija, Tajland i Šri Lanka, plus još oko 10 zemalja sa znatno manjim posledicama ali ne i zanemarljivim (Somalija, Mjanmar, Maldivi, Malezija, Tajland, Sejšli, Bangladeš, Južna Afrika, Jemen, Kenija i Madagaskar). Cunami na Šri Lanci je odneo oko 35.000 života i raselio oko 500.000 ljudi.

   Priča lokalnog stanovništva u Hikkaduwi je meni prepričana na sledeći način:

"Okean se povukao za oko 1km i u radijusu od tih 1km je sve ostalo na pesku… Čamci, barke, riba i sve što je more krilo. Stanovništvo i ribari su krenuli da pokupe svu ribu i druge stvari koje je okean ostavio za sobom kada se povukao. Nakon izvesnog vremena, okean se vratio sa talasom visine od oko 30  metara i ušao je u grad za oko još 2km, što je bilo kobno za sve prisutne u tom trenutku."

Nakon udara cunamija visina vode u restoranu  koji se nalazi u gradu, a udaljen je oko 1.5km od obale

Donacija japanske vlade nakon cunamija - Hikkaduwa

Donacija japanske vlade nakon cunamija - Hikkaduwa

ŽIVOTNI SAN ...

Prepodnevno vreme sam uglavnom provodio kupajući se sa džinovskom kornjačom na gradskoj plaži.

Stara oko 60 godina i teži oko 120 kilograma

   Kornjača je dolazila na obalu samo u prepodnevnim časovima, negde oko 10h, što znači da sam ja uvek bio na obali pola sata ranije. Lokalci su je čistili peskom i hranili zelenišom. Naravno, i ja sam se smucao uvek tu sa njima. Klasična priča, turisti dolaze da se slikaju i rone sa kornjačom. Da stvar bude još bolja, kroz priču sa njima saznao sam da u neposrednoj blizini postoji farma kornjača.

Kao veliki obozavalac morskih kornjača, istog trenutka seo sam na skuter, vratio se kod Anandi i Siniše i zajedno krećemo u potragu za farmom...

Farma me je odmah osvojila, tako da sa vlasnikom farme nije bilo teško da dogovorim svoje veliko finale Šri Lanke, neprocenjivo iskustvo i ličnu satisfakciju, volontiranje na samoj farmi.

Farmeri sa donatorima iz Irske

   Farma je osnovana 2000. godine od strane porodice Shantha, Ariyapala Shantha. Nakon njegove smrti, farmu preuzima njegova ćerka Gimali. Nakon cunamija 2004. godine,  kao i većina obale  Šri Lanke, i farma ostaje opustošena kao i kuća u kojoj je živela porodica Shantha  i dešava se ono najgore - cunami odnosi život Gimali. Nakon njene smrti, farmu preuzima njen brat Nilman (gospodin u plavoj košulji), koji je u cunamiju izgubio veliki broj članova porodice i familije, pa čak i kuću. Jedino što mu danas preostaje jeste da živi i radi na farmi.

   Zbog spleta okolnosti, Nilman ne može sam da izdžava farmu, pa koliko-toliko, spas nađe u turističkim donacijama (poporavka samog krova farme, pravljenje internet sajta, obnavljanje bazena za kornjače i slično). Jedina zarada od farme jesu posete na istoj, i to po ceni od 1,5€ po osobi. Prosek dnevnih poseta se vrti oko broja 8, što nije ni blizu toga da Nilman može da pokrije troškove ishrane "zaposlenih" na farmi, plus dodatne troškove oko kornjača. U periodu mog volontiranja je bilo nas 7 "radnika" , uključujući i Nilmana.

Ljudi sa farme su me veoma brzo prihvatili, tako da sam se bavio svim poslovima na farmi.

Katamaran - ladja sa kojom smo išli u ribolov

U ranijim jutarnjim časovima smo isplovljavali na oko 2km od obale i pecali ribu kojom smo hranili kornjače.

Pleteni kavez za polaganje jaja

   Kavez je pleten od kanapa zbog zaštite od ptica, mačaka, iguana i drugih životinja, posebno od gmizavaca. 

U kavez smo polagali jaja, koja je prethodno Nilman kupovao na pijaci! DA, kupio je jaja na pijaci! Lokalno stanovništvo po plažama noću traga za jajima i ujutru ih prodaje  prodavcima na pijaci za 5 eurocenti, a onda ih Nilman kupuje od prodavaca za 10 eurocenti po komadu. 

   Na farmi i u kavezu, imali smo tri od sedam vrsta morskih kornjača tj. jaja: Green turtle, Hawksbill turtle i Olive Ridley turtle.

   Na farmi sam se bavio raznim poslovima, poput čišćenja bazena, stavljanja jaja u kavez, pecanja ribe za prehranu kornjača, fotografisanja turista, koje smo i  upoznavali sa farmom, našim radom, predstavljali im  vrste kornjača, njihov načina života, parenja - polaganja jaja i njihove zaštite..

Nažalost, na farmi smo imali i "osakaćene" kornjače. Neke su nastradale u cunamiju, a neke u borbi sa ajkulama.

Olive Ridley turtle, u cunamiju je izgubila prednja i zadnja peraja s leve strane

Olive Ridley turtle, u borbi sa ajkulom, odgrižena su joj desna prednja peraja

Volonterskih ruku delo

   Prvo što svima zapadne za oko na farmi su su bebe kornjače... Sa razlogom jer su veličine kao kutija šibica, neprestano veslaju perajima, izgledaju nestvarno i samim tim što je ovo jedinstvena prilika da ih vidite, držite i pustite u okean, čine ih posebnim!

Kornjačica stara oko 3 dana

Anandi drži kornjačicu staru oko 4 dana

 Za kraj moje volonterske epohe na farmi, pružen mi je 

NEPROCENJIV osećaj za života !!!

PUŠTANJE KORNJAČICE U OKEAN 

Nilman mi objašnjava običaj puštanja kornjače

Putem kojim se teže preživaljava, jedna, od hiljadu puštenih kornajačica preživi  u okeanu

Želja je zamišljena, konjačica puštena... sve prema predanju Nilmana

U nadi da će se jednog dana vratiti

   Nakon petominutnog lutanja po plaži, kornjačica uz pomoć zvuka talasa konačno pronalazi pravi smer, direktno u susret talasima. Prema mom skromnom iskustvu i znanju koje sam stekao na farmi, kornjačica ako preživi do vremena polaganja jaja, uvek se vraća na plažu sa koje je puštena...

I tako se završava moja farmerska priča...

Provedenih mesec dana na Šri Lanci dočarao sam vam samo DELIĆEM pozitivnih utisaka. 

Svakom ljubitelju putovanja, Šri Lanku obeležavam na karti kao destinaciju koju mora obići...